Đorđe Lazić za Mozzart Sport: Vico i ja ćemo činiti strašan tandem, možemo da budemo kao Nikić i Pijetlović

Dejan Savić čita spisak putnika za Tokio. Sve sami olimpijski, svetski i evropski šampioni. Osvajači Lige šampiona. Veličine u vaterpolo svetu. Igrači koji su prevalili svašta iza sebe i pokorili Rio, ali i trojica debitanata. U avionu za najveći planetarni događaj, na koji se čekalo pet godina, našli su se i debitantni Strahinja Rašović, Nikola Dedović i Đorđe Lazić.

Konačno je Lazić dočekao da ne bude prekobrojan. Stigla je srpskom centru nagrada za sjajnu sezonu sa Brešom - poziv za veliko takmičenje. Najveće. Olimpijske igre u Tokiju postale su kruna Lazićeve karijere, ali i nastavak bajke. Filmska priča iz Serije A, rušenje Pro Reka i unošenje druge nacionalne titule u Brešine vitrine srpski centar ukrasio je prvom zlatnom medaljom.

Imao je Đorđe Lazić godinu kakva se samo može požeti. Skudeto sa Brešom i treće mesto u Ligi šampiona pozlatio je olimpijskom medaljom. Ostvario je san svakog sportiste - postao je olimpijski šampion. I ispratio je šestoricu veličanstvenih u večnost.

“Prethodna sezona je bez ikakve sumnje bila sjajna. Definitivno moja najbolja u dosadašnjoj karijeri. Sa Brešom sam osvojio skudeto u Italiji, a malo ko nam je davao šanse da će do toga doći, da ćemo svrgnuti Pro Reko sa trona. Titula u Italiji prethodila je Fajnal ejtu Lige šampiona u Beogradu na koji sam takođe ponosan. Igrali smo odlično tokom većeg dela sezone, zasluženo smo otišli na završni turnir i na kraju smo zauzeli treće mesto. Imali smo tri - četiri povređena igrača, u određenoj meri i to je doprinelo tome da ne dođemo do poslednje stepenice i novog duela sa Pro Rekom. Mogli smo da uđemo u finale. Na klupske rezultate sam ponosan, ali kruna 2021. godine su Olimpijske igre u Tokiju i zlatna medalja. Ostvario sam san. Kada sve saberem i oduzmem, mislim da godina nije mogla da bude bolja i nisam siguran hoće li biti boljih”, počeo je Đorđe Lazić razgovor za Mozzart Sport.

SASTANAK PRED FINALE U TOKIJU PAMTIĆU DOK SAM ŽIV, NISMO MOGLI DA IZGUBIMO TAJ MEČ

Đorđe Lazić (©MN Press)

Za srpskog centra utakmica sa Španijom u polufinalu Olimpijskih igara je epska. Događaj karijere.

“Za mene je najjači utisak koji nosim iz Tokija polufinalna utakmica sa Španijom. Pravi rolerkoster emocija. Dobro smo otvorili utakmicu, onako kako smo želeli. Stekli smo prednost, ali je došlo do pada. Ipak, uspeli smo da se vratimo, a bitnu ulogu odigrao je onaj neregularan gol. Bilo je mnogo spornih sudijskih odluka, ali ta je bila vrhunac. Pogodila nas je, bili smo izazvani i utakmica se nije mogla dobro završiti po Špance. Izliv emocija bio je strašan, prštalo je u bazenu... Kada je sve prošlo, kada smo ih konačno dobili i prekinuli crnu seriju, pola ekipe je plakalo. A, to su sve veliki šampioni koji su sve osvojili. Veliko emotivno pražnjenje. Nisu nam ležali Španci, dobili su nas pet ili šest puta zaredom, ali nije to moglo doveka da traje. Ta utakmica mi je najteža i najlepša u karijeri”.

Nezapamćeno interesovanje vlada za meč Srbije u Šapcu, Italijani stižu u okrnjenom sastavu

Kada je Španija prebrođena, više niko nije sumnjao hoće li se Delfini iz Tokija vratiti sa zlatnom medaljom. Znao je i Lazić da Srbija to finale ne može da izgubi, da će se za kraj Olimpijskih igara intonirati himna “Bože pravde”.

“Finale kao finale, tu smo najjači. Na papiru smo od Grka bolji pet ili šest golova razlike, ali bilo je jako teško igrati posle Španije. Grci su kvalitetni, samo ne treba zaboraviti da je njima to bila istorijska šansa da uzmu zlato, a isto tako da za razliku od Srbije nemaju iskustvo igranja velikih utakmica. Naročito ne tih finalnih, još na Olimpijskim igrama. Uspeo je Deki da nas digne za finale, da nas namesti da odigramo kako treba i da u Tokiju ponovimo uspeh iz Rija. Tačno je znao kako da nas pripremi. Sazvao je uoči finala taj čuveni sastanak koji ću pamtiti do kraja života. Kao juče da se održao. Vladala je velika tenzija jer smo u Tokiju bili mesec dana, svega nam je bilo preko glava i jedva smo čekali da vidimo porodice, a on nam je pustio njihove snimke. Pogodio nam je žicu. Podigao nas je i dodatno motivisao iako poseban motiv za finale Olimpijskih igara nije potreban. Bio sam siguran da finale ne možemo da izgubimo. Tako i bi. Srbija drugi put zaredom postade olimpijski šampion. I pre finala verovao sam u zlato”.

NASTAVIĆEMO NIZ NA SVETSKOM PRVENSTVU

Iako je Srbija ostala “kratka” za šestoricu dugogodišnjih reprezentativaca i velikih šampiona, centar Breše uveren je da Delfini na Svetskom prvenstvu mogu da nastave niz dobrih rezultata. A, potom i na Evropskom prvenstvu u Splitu.

“Kalendar je zgusnut. Što u prvenstvu, što u Ligi šampiona. A tu su i Svetsko prvenstvo i Evropsko prvenstvo u razmaku od četiri meseca. Lud, nenormalan raspored. Biće vraški teško sve izgurati, naročito na psihološkom planu, ali stvarno verujem u ekipu uprkos brojni promenama. Otišla su šestorica velikana. Osetiće se to, ali svi mi koji smo već neko vreme u nacionalnom timu, ali i momci koji će sada dobiti veću šansu, dugo smo zajedno. Poznajemo se u dušu, igrali smo zajedno ne samo u reprezentaciji i mlađim kategorijama, nego i u klubuvima. Jasno je da će biti potrebno vreme da bi se kockice složile i ekipa iskristalisala. Ali i pored svega toga verujem da na Svetskom prvenstvu možemo da nastavimo niz i donesemo novu medalju. Iako se dosta toga promenilo, biće Srbija u uskom krugu favorita za medalje”.

INTERVJU - Dušan Mandić: Dobiti Srbiju dva puta na OI je naučna fantastika! Rio je veća trauma od Tokija

U mlađim reprezentativnim selekcijama Đorđe Lazić je važio za “trinaesto prase”. Otpadao je sa spiska za velika takmičenja u poslednji čas. Nije važio za veliki talenat, nije mu se prognozirala blistava karijera, ali je predanim radom uspeo da zaigra za Srbiju pod dirigentskom palicom Dejana Savića, da se nađe u avionu za Tokio i da se u Beograd vrati kao zlatni olimpijac.

“Nisam igrao niti na jednom velikom takmičenju za reprezentaciju u mlađim kategorijama. Ni sa mojom generacijom, ni sa momcima koji su godinu dana stariji. To mi je teško padalo, jer sam ispadao pred konačni spisak. Odradim cele pripreme, budem tu, nadam se i dva do tri dana pre finalnog spiska budem višak. Razmišljao sam i da prestanem sa bavljenjem vaterpolom, bilo je trenutaka kada mi se uopšte nije igrao. Teško su mi padale takve situacije. Ali, smogao sam snage, izborio sam se. Pobedio sam sebe. Rekao sam sebi jednog dana: ‘Neću da odustanem’. Čvrsto sam stajao iza toga, radio sam naporno kako bih ispunio cilj i zaigrao za reprezentaciju. Došao sam do toga da predstavljam zemlju na Olimpijskim igrama i da osvojim zlato. Sada mi je sve još slađe”.

SRBIJA U VICU I MENI IMA CENTARSKI TANDEM ZA BUDUĆNOST

Kada se Slobodan Nikić povukao iz nacionalnog tima, postojala je bojazan hoće li Srbija imati centra da ga odmeni ili će sav teret pasti na pleća Duška Pijetlovića. Prvi je na vrata državnog tima pokucao Nemanja Vico, a zatim i Đorđe Lazić. Na Olimpijskim igrama u Tokiju tandem centara činili su Lazić i Pijetlović, a nakon Duškovog povlačenja, očekuje se da sidraši Breše i Partizana vode glavnu reč.

“Vico i ja smo drugačiji profil igrača, zaista smo komplatibilni. Nešto kao što su bili Duško Pijetlović i Slobodan Nikić. Raznovrsni smo igrači i mislim da ćemo im biti dostojne zamene, da ćemo to postati kroz koju godinu. Vreme radi za nas. Igramo u dobrim klubovima, konstantno napredujemo i pokušaćemo da dostignemo njihove visine. Uveren sam da ćemo Vico i ja biti dobar tandem i da Srbija ima centre za budućnost, da ne mora da brine”.

SVETSKA LIGA, 19.00: (1.70) SRBIJA (7.50) ITALIJA (2.75)

Lazić je kroz rad sa Pijetlovićem u reprezentaciji i u periodu kada su obojica nosili kapicu Solnoka najviše naučio.

“Najviše sam naučio od Duška Pijetlovića. Sa njim sam igrao i u Solnoku i u reprezentaciji. Njegovi saveti su mi najviše značili. Pokušao sam da upijem što više onoga na šta mi je ukazivao, a pokupio sam i neke fore. Mislim da sam stilom igre bliži Nikiću, ali nažalost nisam imao priliku da radim sa njim. Postoji mogućnost da se Slobodan Nikić uskoro priključi reprezentaciji Srbije i postane pomoćnik Dejanu Saviću. Ukoliko do toga dođe, biće to veliki plus za nacionalni tim, pogotovo za Nemanju Vica i mene za čiji razvoj bi Bobin dolazak mogao biti od velikog značaja”.

Srbija na pragu velikog pojačanja, Dejan Savić čeka potvrdan odgovor Slobodana Nikića

DOBITI PRO REKO TRI PUTA U SEDAM DANA TEŽE JE NEGO OSVOJITI LIGU ŠAMPIONA

Đorđe Lazić (©Starsport)

Đorđe Lazić je sa Brešom stavio tačku na Pro Rekovu vladavinu u Italiji. Kralj je mrtav, živeo novi kralj. Breša je ustoličena, a devetostruki šampion Evrope svrgnut sa trona. Zlatnoj eri Pro Reka došao je kraj.

U nedelju dana Breša je tri puta uzela meru Pro Reku u finalu. Napravila je brejk na startu serije, šokirala je vaterpolo Real Madrid. Dva puta je odbranila domaći teren - u trećem meču serije na peterce - i slavila sa 3:1. Prvi put posle 2003. godine Breša je unela skudeto u klupske vitrine, osvojen je drugi naslov prvaka u istoriji. Zaustavljen je tim koji ima 33 nacionalne titule i koji je 14 godina zaredom terorisao rivale u Seriji A.

“Jedna jako teška serija. Tukli smo Pro Reko tri puta u nedelju dana. A, to je teže nego osvojiti Ligu šampiona. Herojski podvig. Brešu je krasilo neverovatno zajedništvo, imali smo, a imamo i sada neverovatnu hemiju u ekipi. Prava smo energetska bomba. I to je bio ključ u toj seriji. Mentalitet Breše bio je gubitnički, malo ko je verovao da se može dobiti Pro Reko, kojem se pripisivala titula i pre početka finala. Najbitnije je bilo da dobijemo prvu utakmicu kako bi nam se otvorile oči, kako bismo shvatili koliko smo zaista dobri. Nismo bili svesni svog kvaliteta dok ih nismo prvi put slomili. Dobili smo ih na gostovanju i onda je sve bilo lakše. Bili su jači po imenima, ali sport je lep baš zato što ne dobija uvek moćniji tim. Bolje smo se snalazili u egal završnicama, a svaki meč je bio takav. Mlad smo tim, gladni smo trofeja. Alesandro Bovo je sve odlično posložio i finalni produkt bilo je osvajanje skudeta”.

INTERVJU - Maro Joković: To što je radila reprezentacija Srbije nije niko u istoriji, bez premca je

Poznato je koliko su Italijani strastveni i ludi za sportom. Brešina priča je filmska, pa neće biti iznenađenje ukoliko to finale i pad Pro Reka sa trona u nekom trenutku bude ekranizovani.

“Dugo će se u Italiji pričati o tom finalu. Ne sećam se da je neko u tako kratkom vremenskom intervalu dobio Pro Reko tri puta. Osećala se pozitivna energija u gradu iako su zbog pandemije virusa korona mere bile jake i nije navijačima nije bilo omogućeno prisustvo. Tribine su bile prazne. Šteta što navijači nisu mogli da upotpune finalnu seriju, već su morali kraj televizora da je isprate. Bila bi fantastično atmosfera”. 

Na početku pandemije slike i snimci sa severa Italije obišli su svet. Region Lombardija i grad Breša su nastradali, a korona je i prošle godine pravila ogromne probleme svima u Italiji. Breša je postala “grad duhova”. Sve je bilo zaključano. 

“I prošle, a i ove sezone Brešu korona nije zaobišla. Napravila nam je neverovatne probleme. Generalno je na severu Italije napravila havariju, promenila je život. Zbog rigoroznih mera nismo izlazili iz kuća. Jedva smo i na trening dolazili, bilo je teško ući na bazen. Sve je bilo zaključano. Ojačalo nas je to, izgradili smo timski duh, pa i sada kada imamo nekoliko igrača koji su dobili pozitivne testove uspevamo da pobeđujemo”.

Breša je tokom leta ostala bez Mara Jokovića, Angelosa Vlahopulosa, Đakoma Kanele... Ali, odlazak bitnih igrača uspela je da nadomesti. “Pogodio” je Alesandro Bovo sa pojačanjima.

“Mislim da smo nadomestili sve odlaske. U početku jeste bilo teško, nije išlo sve kako smo zamišljali, ali kako vreme odmiče mi smo sve bolji i bolji. Pojačanja su pokazala da su dostojne zamene prošlosezonskim nosiocima koji su nas napustili. Čak mislim da ove sezone igramo bolje iako nemamo toliko zvučnih imena u sastavu. Otišli su Maro Joković, Angelos Vlahopulos... Ali zamene su dostojne. Možda nisu igrači takvog renomea, ipak, utisak je da smo još skladnija celina”.

U BREŠI SAM IGRAO TRI MESECA BEZ ZAMENE, DOLASKOM BIKARIJA POSTAO SAM RASTEREĆENIJI

Đorđe Lazić (©Starsport)

Veći deo ove sezone Lazić je bio jedini sidraš u sastavu Breše. Neretko je morao da igra sve vreme u nedostatku adekvatne zamene. Tek od novembra, kada se ekipi priključio Konstantnin Bikari, dobio je podršku i saigrača sa kojim može ravnomerno da deli minutažu.

“Muka živa. Bilo je jako teško, ali krajem novembra ekipi se priključio Konstantin Bikari i rasteretio me je. Ugovor sa Brešom potpisao je još letos, ali je iz privatnih razloga prvih meseci bio u Kanadi. Provodio sam u igri i po tri i po četvrtine. A, po novim pravilima i sa sve više plivanja to je izuzetno težak zadatak. Fizički je naporno, ali meni prija. Osećam se dobro, mogu puno da igram. Izdržljiv sam i volim kada mi trener veruje, kada imam minutažu i slobodu. To me čini jačim. Ipak, pomoć Bikarija će mi dobro doći u nastavku sezone, biću rasterećeniji i delićemo minutažu”.

Na polovini grupne faze Lige šampiona, italijanski šampion je vodeći tim u Grupi A sa učinkom od pet pobeda i dva remija. Treći je najefikasniji tim u grupi i samo jedna od tri ekipe u Ligi šampiona koja do sada nije pretrpela poraz. Breši u leđa gledaju Olimpijakos, Ferencvaroš, Barseloneta, Novi Beograd...

INTERVJU - Lovre Miloš: Ako sam sa Mladošću dobio nikad jači Jug, mogu i Novi Beograd sa Partizanom

Sastav Alesandra Bova je za kraj prvog kruga na svom terenu - iako drastično oslabljen, jer nekolicina igrača nije igrala zbog pozitivnih testova na virus korona - u dramatičnoj završnici golovima Vinčenca Dolčea i Edoarda di Some nadigrao splitski Jadran.

“Upali smo u izuzetno tešku grupu. Dosta je bolja od one druge, pa je i teže plasirati se na Fajnal ejt Lige šampiona. Ne samo da je kvalitetnija, nego i Novi Beograd ima zagarantovano učešće na završnom turniru, što znači da moramo da budemo među tri najbolje plasirana tima. To nam dodatno otežava posao. Nikada nije bila ovako teška i naporna Liga šampiona. U našoj grupi pet timova konkuriše za prve tri pozicije, a tu je i Novi Beograd koji je priča za sebe, ali za ostale ulazi u bodovnu kalkulaciju. Nemamo poraz, bitno je što ne gubimo i za sada guramo odlično. Ali, ovo je samo prvi deo sezone. Tek ćemo imati teška gostovanja. Na dobrom smo putu posle polovine takmičenja da se u julu nađemo na Fajnal ejtu u Beogradu”.

BREŠA FUNKCIONIŠE KAO ŠVAJCARSKI SAT, A SVE ZBOG ALESANDRA BOVA

Po mišljenju mnogih Breša igra najatraktivnije, a ni rezultati ne trpe. Savršen miks.

“Na drugima je da procene. Igramo lepo za oko, prvi smo u svojoj grupi u Ligi šampiona. Perfektno funkcionišemo, kao švajcarski sat. I nadam se da ćemo tako nastaviti da igramo”.

Đorđe Lazić je u karijeri nosio kapice tri kluba - Partizana, Solnoka i Breše. I u sva tri radio je sa izvrsnim stručnjacima, a najviše je napredovao pod komandom Alesandra Bova.

“U Breši sam najviše napredovao i za trenera Alesandra Bova imam samo reči hvale. Jedan je od najboljih i privilegija je imati takvog trenera. Zna da se postavi prema igračima, ima savršen pristup, na perfektan način vodi utakmice... Iz ekipe uvek izvlači maksimum, a tome doprinosi i hemija koja je stvorena, a čiji je on dobrim delom kreator. Od svih nas načinio je bolje igrače”.

Po odlasku iz Partizana prvi inostrani klub srpskog centra bio je mađarski Solnok, koji je raj za srpske vaterpoliste. Tokom boravka u mađarskom velikanu, sarađivao je Lazić sa brojnim reprezentativcima iz Srbije. Delio je svlačionicu sa Andrijom Prlainovićem, Milanom Aleksićem, Viktorom Rašovićem, Duškom Pijetlovićem, Gavrilom Subotićem... A, trenirao ga je Živko Gocić. U Solnoku se pričao srpski koliko i mađarski.

Po dolasku u Brešu situacija se okrenula za 180 stepeni. Od igrača iz zemalja bivše Jugoslavije bio je tu samo Maro Joković, koji je u leto 2020. godine, kao i srpski centar, zadužio opremu tima iz Lombardije. Bio je primoran da nauči italijanski jezik.

“Igrača sa ovih prostora ima na sve strane. Kada sam došao u Solnok sačekao me je srpski klan. Dve godine sam mogao samo srpski da govorim koliko nas je bilo. Ali kada sam došao u Brešu sačekao me je samo Maro Joković i pomoćnik koji je Hrvat. Bio sam primoran da naučim jezik, a to su mi olakšali Italijani koji su moje godište. Mlad je tim Breše, brzo sam se uklopio i prevazišao jezičku barijeru. Engleski i nije neka opcija, jer ga Alesandro Bovo ne govori. Dolaskom Vapenskog i Tešanovića oformljen je novi klan, više se u Breši ne čuje samo italijanski”.

SRPSKI VATERPOLO BIO JE U BEZIZLAZNOJ SITUACIJI, A SADA JE LIGA U RANGU ITALIJANSKE I MAĐARSKE

Đorđe Lazić iz perioda u Partizanu (©MN Press)

Uoči početka nove vaterpolo sezone, srpski nacionalni šampionat je zbog povratka reprezentativaca, a samim tim i jačanja klubova, proglašavan najjačim na svetu. Kvalitet lige drastično je skočio, srpski klubovi ponovo su konkurentni na međunarodnoj sceni i čak tri tima igraju u Ligi šampiona. Od svega toga najviše bi trebalo da profitira reprezentacija.

“Drago mi je što se srpski vaterpolo podigao. Pre nekoliko godina situacija je bila bezizlazna, nemoguća. Jedan deo kliubova bio je pred stečajem, a oni koji nisu, imali su samo mlade igrače. Praktično su bili omladinski timovi na seniorskom nivou. Dobro je za reprezentaciju što većina igrača igra kod kuće, ja sam jedan od retkih reprezentativaca koji zarađuje za hleb u inostranstvu. Sada smo se približili Italijanima, Špancima i Mađarima, i kod nas reprezentativci igraju u domaćem šampionatu, što dosta toga govori o uslovima u ovom trenutku. Kvalitet lige je ponovo visok i u rangu je italijanskog i mađarskog šampionata, kojima dugo niko nije bio ni blizu. U Srbiji postoje četiri tima koja su na sličnom nivou. Novi Beograd je napravljen da osvoji sve, ali će im biti potrebno vreme da se uklope. Igraće bolje u drugom delu sezone. U Radničkom su napravili fantastičan posao, na stranu što ne blistaju u Ligi šampiona, kao ni Zvezda. Oba tima se muče, ali imaju kvalitet. Očekujem da će u nastavku takmičenja biti bolji”.

Minula godina je za Đorđa Lazića bila izvanredna. Osvojio je skudeto u Italiji i zlato u Tokiju i jedina želja mu je da rezultati budu na nivou prošlogodišnjih, jer bi to značilo da će uspeha biti i na klupskom, i na reprezentativnom planu.

“Mogu samo da poželim da se ponovi 2021. godina. Smatram da bi odličan rezultat bio kada bismo Pro Reku uzeli kup ili ako bismo odbranili skudeto. Priželjkujem trofej Lige šampiona, ali da ne malerišem. Sa reprezentacijom su ciljevi uvek najviši mogući, tako svi moramo da se postavimo. Dakle, da osvojimo zlato na Svetskom prvenstvu, a zatim i na Evropskom prvenstvu. Dokle ćemo stići i kakve rezultate ćemo ostvariti - videćemo. Ali, kvalitet imamo”, zaključio je Đorđe Lazić praznični intervju za Mozzart Sport.